ШТА ЈЕ ЗАПРАВО ММА?

На ово наизглед једноставно питање, можемо дати једино наизглед прост и једноставан одговор који би гласио: Назив ММА је у ствари скраћеница од енглеске кованице Mixed Martial Arts, која у преводу значи "Мешовите Борилачке Вештине".

И шта нам то говори?
Говори нам недовољно и оставља резерву да се значење мешовитих борилачких вештина погрешно протумачи, као и да се уз криво тумачење у тај термин утрпају све будалаштине које немају везе са мешовитим борилачким вештинама (У даљем тексту ММА).
​
Потребно је нагласити да је кроз историју било различитих покушаја да се борење као скуп знања и пракси уврсти у неки одређени кодификовани стил или систем који би у себи садржао 'све оно што човек може са својим телом у борилачком контексту'.

Овде се нећемо обазирати на сујетну историјску компоненту која би изазвала препирке, из простог разлога што је историја затрпана слојевима својеврсних истина, гледишта и интерпретација садржаја карактеристичних за историјску епоху, културолошки контекст и географску средину.

Нас занима ММА као појава, феномен, те ћемо стога прибећи његовом описивању:
ММА је савремени контактни борилачки спорт, који у себи садржи све видове борења без оружја. Под видовима борења подразумевамо ударачке дисциплине и дисциплине Рвачко-партерног карактера.

Дакле, посматрамо ММА из угла који се ограђује од назива одређеног борилачког стила, па уместо тога разматрамо које су то могућности људског тела, односно како се тело може употребити у служби борбе, како да нешто што је неодвојиви део нас самих и што смо заправо ми сами, употребимо као оружје и средство за борбу и борење.
​
Са аспекта наших физиолошких и биомеханичких могућности, као и закона физике који владају на нашој планети Земљи, увиђамо да за ту сврху имамо само два начина коришћења свога тела:

1. Коришћење система полуга, замајца и равнотеже за стварање силе која ће се пренети на друго тело. То је оно што зовемо ударачким способностима тела.
2. Коришћење система полуга, замајца и равнотеже за стварање силе која ће бити усмерена на контролисање и потчињавање другог тела. То су Рвачко-партерне способности тела.

У оквиру ударачких способности тела, користимо екстремитете за задавање удараца, односно руке (шаке и лактове) и ноге (стопало, потколеница, колено).
Ударачки део ММА подразумева и разне начине одбрана од удараца, као и најефикаснијег и најефективнијег супротстављања њима. Савремени ММА у себи садржи разне варијанте удараца ногама и рукама из практично свих праваца, што представља целокупан ударачки арсенал људског тела.

Рвачко-партерне могућности имају две равни на којима се испољавају: стојеће раван и раван партера (земље или подлоге на којој се налазимо).
У стојећој равни циљ је приближити се противнику и превести борбу у партер. То се може учинити тако што ће се завршити у његовом клинчу и одатле тражити погодан хват и позиција за превођење борбе у партер (саплитањем, бацањем, обарањем) или ће се техником '' упуцавања '' (брзи захват за једну, обе ноге или комбиновани хватови) муњевито мимоићи противникове одбране а он бити избачен из равнотеже или одвојен од подлоге и срушен на земљу.

У стојећој равни, циљ борбе може бити и константан притисак на противника у садејству са хватовима којима се противник контролише и удараца коленима, шакама и лактовима којима се покушава нанети штета или онеспособити противник.
​
Када се борба превела на земљу, она се води у партерној равни на следеће начине:
Заузимање доминантне позиције, чување доминанте позиције, прелазак у доминантну позицију, упућивање удараца из доминантне позиције, хватање противника у захвате гушења и дављења као и полуга на разним зглобовима.

Оно што је карактеристично за ММА је управо то спајање ударачке и рвачке, као и рвачке и партерне равни.
Спајање разних покрета и равни, без сувишних и непотребних радњи је основна кинезиолошка карактеристика савременог ММА и оно предстваља његов заштитни знак.

ММА је спорт пред којим је дуг пут до унификације методологије тренинга, али се већ сада врло јасно надзиру две струје, односно методологије подучавања: Западна и Источноевропска.

Западна, која се примењује на Америчком и на већем делу Европског континента, одликује се већим стављањем акцента на специфични тренинг, али и израженом употребом фармаколошких препарата ради постизања бољих резултата. Оно што је специфично за западни ММА је то да се ММА разматра као посебна вештина, а не као нешто што је састављено из више фрагмената. На пример, када се учи ударање, став се одмах модификује тако да задовољи могућности одбране и од ударачких и од рвачких техника. То за последицу има јако брзо и прагматично учење основа ММА, али је главна мана та што врло често недостају чврсти базни елементи из појединих сегмената борења, на које се свакако у професионалном спорту касније враћа, да би се попуниле присутне ''рупе'' у знању.

Источноевропску школу карактерише друкчији приступ тренингу. Наиме, распад СССР-а је оставио за собом врхунске школе аматерског бокса, кикбокса и рвања, што је омогућило да данас постоји завидљива база знања из ударачких и рвачких вештина на овом географском простору. Та база знања је данас темељ Руске школе ММА, и на њу се надограђују сви остали неопходни елементи који чине савремени ММА. Ипак, и поред сјајне базе знања ударачких и рвачких дисциплина, која је недвосмислено јача него код западне школе, овој школи недостају адекватан специфичан тренинг, као и технички елементи партерног борења. Форсирање националног спорта САМБО је ограничило развој бразилске џиу-џице, која је недвосмислено најефикаснији начин борбе у партеру, и на тај начин се значајно успорило овладавање неопходним знањима борбе у партеру.

На сву срећу, 2012. године ММА је добио статус националног спорта у Русији и формиран је ММА Савез на чијем челу је легенда Руског и светског ММА Фјодор Јемељањенко коме је пошло за руком да целих 10 година буде непоражен у ММА.
Сам термин је настао 1995. године у САД.

У Руској Федерацији у 2013. години постоје свега три мајсторска звања црног појаса у бразилској џиу џици.

Аутор текста: Стефан Божић
Текст преузет са www.vukovimma.com